Kažu
da …
Oni koji ostaju, postali su stari.
Ti i ja, otišli smo dalje. Daleko.
S ponosom gledamo dole.
Prsti nam dodiruju oblake.
Sunce nam sija kroz kožu.
Gledam kako trag prašine vučemo za sobom u nebo.
Gledaš kako se smešim detinjim osmehom na jesenje krošnje
drveća.
Kažu da...
Ono što vredi, ne vidiš.
Idemo još dalje.
Potpuno smo sami. Ti i ja.
Kao dve planete koje prostor ne deli.
Osećam topao dodir tvojih dlanova na mojim hladnim
obrazima.
Srećan si što pada mrak i pratiš pažljivo kako se svetla
polako pale na Zemlji.
Uživaš u tome.
Kažu da...
Kad prođe, lepo kratko traje.
Mrak je potpuno.
Bezprostorni i bezvremeni smo. Ti i ja.
Snovi nam nestaju u tami.
Zajedno rastapamo strahove i nade. Jutarnje nevoljno
buđenje i poljupce za laku noć.
Sklanjamo stvari sa police. Ja svoje lutke, a ti autić od
lego kockica.
Ništa nam više ne treba. Otišli smo daleko već.
2 RK
45 15 0 N, 19 51 0 E
011808102009