Sedim na gomili prljavog veša.
Puna modrica, potamnelog tena.
Vratili smo se.
Put je bio dug.
Razmišljam i osećam tugu, bes i krvoproliće.
A sada samo kuće sa rupama i gde po koja osoba.
Toplo je. Pretoplo. Radi klima.
One spavaju.
Vozim. Bole me vratni mišići već.
Izmasiraće me.
Pala je sa kreveta.
Od šoka ne znam da biram reći i ćutim.
On se čudi što nešto ne kažem.
Kažem kasnije. Blago, ali strogo.
Beba!
Da li sam je bacila sa kreveta?
Muka mi je na tu pomisao.
Plačem, ona uzdiše i spava.
Dobro je, nije joj ništa.
Svi spavaju.
Plačem.
Kako se to moglo desiti.
Pokušavam da dišem visinu i pogled.
U stomaku mi je grudva od osećanja i dalje.
Sve boli.
Kao tempirana bomba sam.
Ona se budi rano svako jutro.
Trči kod Bake.
Beba!
Idemo na koncert uveče.
Skače i vrti se. Uživa.
Obožavam da je gledam tako veselu.
Krenula sam da se promenim, a nisam.
Malo sam uronila u dušu morem.
Pročitala 50 stanica knjige dok su spavale.
Brćkala se tako mala, uživala kad more nije hladno.
Ispod tuša pokušaj maženja.
Ispod tuša felacio.
Tako mi je lakše.
U glavi mi je bes i nerazumevanje.
A želela bih da je drugačije.
Trudim se da menjam i prihvatam.
Ne znam oću li.
More nije izgleda toliko dugo da uspem.
Da se sve sredi.
Beba!
Još jedan promašen isti put.
Šta je levo a šta desno?
Punjač će mi doneti novosadski posetitelji Grožnjana.
More je odnelo jedan praznjikav novčanik sa bankovnom karticom i ličnom kratom,
Interdentalne četkice,
Malo boli u duši.
Volela bih da je i ovde more, a ne vazduh zagušljiv.
45 15 0 N, 19 51 0 E
231631072021
