Na kom drvetu je bila vaša ljuljaška?
Moja je bila na kajsiji, na jednoj grani koja se protezala najdalje od stabla.
Ljuljaška je bila od drveta i imala je pregradice da ne bih ispala. Naravno, kad
sam porasla toliko da mogu sama da se popnem i da siđem, momentalno sam skinula
ogradice da mi ljuljaška bude kao ona kod babe.
Ljuljaška kod babe
je bila bolja zato što je mogla visoko da dosegne, pošto nije imala ogradice.
Ali, ljuljaška kod babe nije bila na drvetu, nego na metalnoj konstrukciji koja
se koristi da se tresu i lupaju tepisi, pored toga što se koristi za ljuljaške.
I bila je još jedna stvar – ljuljaška kod babe nije bila moja lična ljuljaška,
nego i ostalih babinih unuka, pa se ponekad malo čekalo na red. Na mojoj
ljuljašci, ja sam imala prvenstvo prolaza.
Dakle, po uzoru na
tu kod babe, skinula sam ogradice i ljuljala sam se svaki dan – malo ujutro pre
doručka, pa u pauzama igara, pa pre ručka, pa dok jedem sladoled, pa posle
zabavišta, pa kad se vrate mama i tata sa posla da me ljuljaju i da vide koju
novu egzibiciju sam naučila, pa kad padne noć i kad izađu zvezde...da mi se
čini kako se približavam, približavam sve više i odaljujem od njih. Volela sam
da se ljuljam najviše na svetu.
Razmišljala sam da
li je moguće ako se tako jako jako ljuljaš da napraviš pun krug ljuljaškom oko
grane. Čak mislim da mi je neko rekao da je neko to jednom uspeo. Volela sam i
da se zaljuljam, onako ispružiš noge i zavališ se kad ideš unapred, a saviješ
noge u kolenima i nagneš se napred kad ideš unazad, i onda da zadržim taj
položaj za unapred i kad idem unazad. Joj, pa ti se onda prevrne stomak, a ti
gledaš u tirkizne zvezde i misliš što je lepo osećati se živo.
I onda se kajsija
razbolela i morali smo da odsečemo moju granu sa ljuljaškom jednog proleća.
Bila sam tužna. I počela sam da tražim novo mesto za ljuljašku. U isto vreme
sam počela sve manje vremena da provodim u dvorištu, već sam išla da istražujem
ulicu, pa komšijsku ulicu, pa moj deo grada, pa sve ulice u gradu... I pronašla
sam mnoga mesta za ljuljaške. Maštala sam ponekad da bih napravila projekat za
postavljanje ljuljaški po gradu. Ne samo za decu, nego i za odrasle. Dok čekaš
autobus, a ti se malo zaljuljuškaš da ti brže prođe vreme. Sigurna sam da nisu samo
deca ta koja bi htela da se zaljuljaju u prolazu.
I sad ja gledam
naokolo koje drvo je dovoljno visoko, kakva bi ljuljaška tu odgovarala, da li
bi nekome slučajno smetala, koliko visoko bi išla...da je postavim.
45 15 0 N, 19 51 0 E
230728072011