I dok se igraš tako sa mojom kožom pod prstima...
Tražiš reči, vučes pogled ka nebu ispreplitanom vezom
belih galebova...
Misao neke školjke sa biserom o tamnim dubinama
i tajnama koje kriju.
Ne pijem vruću tursku kafu.
Ja sam led zarobljen u kapljici slanog Jadranskog mora.
Čini se da dan pun čini leži na popodnevnom suncu.
Želim ga čitavim telom.
Oko mene planine trče i plešu neki letnji san.
Niko me ne budi.
Tiho. More šušti.
Negde sam tamo.
I ljubav je tamo gde sam.
Živim.
42.43N 18.70E
22072004
No comments:
Post a Comment