Lako rukom ispisujem teška slova.
Godinama praštam.
I dalje si u meni.
Krv koja spaja moj dodir sa realnošću
teče kroz tebe.
Jer Sunce i Mesec se gledaju licem u lice...
Koraci tiho pucketaju
kao vatra koja je želja
i bes i strah i tuga i ljubav.
Lagano te nosim kroz ulice, parkove, kejeve...
Gledamo pupoljke magnolije.
Penjemo se liftovima kroz zgrade, putujemo,
prelazimo granice država, kontinenata.
Prkosimo svemu što je sada i ovde.
Sklopim oči.
I nema vremena.
Nestaje, jer si i dalje u meni...
45 15 0 N, 19 51 0 E
032007
No comments:
Post a Comment