Decembar

 U telu mi se razliva inspiracija,

Dugo čuči već.

Po stanu noću hodam bosa,

Topli decembar. 

Ona sedi i čeka neki novi dan,

Neki novi svet.

Nema je i lepa, zbunjena i usamljena,

Neće da izađe.

Umesto toga umor, nemir i kolač - 

Instant sladak i razočaravajuć.

Svi koji su imali maštu, zaćutali su.

Lepe se na postojeće oglasne table.

A oni koji stoje, ne vijore.

Možda govori više ne vrede,

Možda pesme ne pomažu.

Da ne stisneš zube i ne ideš dalje. 

To nije tvoj put, nije ni moj.

Gledam plavi kamion, i roze vozilo,

Drvenog konjića.

Nismo mi sami tu došli.

Nismo nikada sami.

(Ovo je ono što hoću da kažem.) 

Kao preludijum za san, posle za dan, 

Miris medenjaka i porodicu. 

45 15 0 N, 19 51 0 E

233721122019