Godine neke daleke

...svugde sa sobom vodio još dok se nisi ni rodila…

Ne znam zapitaš li se nekada koliko dugo žive stvari. U stvari, koliko nas nadžive. Utonem tako u razmišljanje, koliko li je ovaj privezak stariji od mene, koliko li je samo ljudi sedelo na ovoj fotelji, a o sedištima vozova da i ne pričamo. Izgleda kao da imaju minimalno osamdeset godina i više! Čudno se osećam kada prepoznam na staroj maminoj fotografiji deo odeće koju imam u ormaru. Ili iskopam neku drvenu ogrlicu koja je tu od kada znam za sebe. Namiguje ona meni, a ja zaprepašćeno gledam - ko je tebe i kada napravio kada ovoliko dugo traješ?

Ponekada razmišljam i o punovekovnim zgradama, piramidama, crkvama, manastirima i mostovima koji se pružaju da spoje nespojivo. Izgledaju još moćnije kada pomislim koliko su tu bili pre mene i koliko će postojano biti tu posle. Nekada je to tužno, a nekada smiruje. Ta prolaznost.

Izvadila sam ključ iz brave. Osetila sam hladan metal u ruci. Zveckanje. Lift je stao, slaba svetlost iz hodnika zgrade uspela je da se probije i da obasja kožni privezak za ključeve. Bila je nacrtana mala mapa i pisalo je Thasos. Išli smo '98. na more. To je bilo ono vreme posle rata i nismo imali dovoljno para za letovanje, pa je za nas troje uja platio sve. To sam tek kasnije saznala. Nikada ne bih rekla da će privezak ostati u mojoj ruci, a da tvoje neće biti. To sam tek kasnije shvatila. Zalupila su se vrata od lifta. Bio je mrak. Požurila sam da otključam i uđem u stan.

45 15 0 N, 19 51 0 E

225605112014

listen to this

tvoja mala devojčica puna je velikih želja

opet si došao u moj san, da mi pokvariš dan.

gledam kako čistiš krljušt, na vratima ostavljaš tragove riblje krvi,

ne želim da se odvojim od tebe. bolesno nedostaješ čak i kad si pored.

pravim se kao da je sve normalno. u sebi znam da ćeš opet pokušati da odeš.

oduvek sam to znala, ali i dalje ne znam kako da pređem preko toga.

rasipaju se dani, ali u snu postoji samo sada. poslednjih deset minuta pred buđenje.

skloni mi tu rupu u stomaku. osećam je kao neizlečivu večnost.

kao zgrčeno dete probam da pravim korake na sve strane.

lutam po svetu, mislim kako si baš ovde nekada davno prošao.

ostavio neki nevidljivi trag, mrvice prošlosti, maštu, stisak ruke, osmeh prolaznici, zagrljaj duše...

i dalje mi se grlo stegne a oči tope. pokušavam da učim od tebe.

krajnosti postoje na istom mestu u isto vreme.

nestanem kad vidim reči koje si ispisivao... ne mogu da pogledam filmove.

ne znam samo da li mi je ovako toliko lakše ili mi je toliko teško da neću da vidim.

toliko da ne mogu da podnesem. parališući strah i nepravda koja s vremena na vreme isplivaju.

u budućnosti poriv da ostavljam, da bežim dalje.

oslobađa i ranjava. leči rane, u isto vreme, ponovo ih otvara.

i ne znam kako nešto što ne postoji može da nedostaje.

razlažem stvari u koje sam oduvek verovala. više se ne plašim.

samo mi je mnogo žao. ništa nije više važno da bude važno.

45 15 0 N, 19 51 0 E

234604022013

listen to this

 

I dalje si u meni

Lako rukom ispisujem teška slova.

Godinama praštam.

I dalje si u meni.

Krv koja spaja moj dodir sa realnošću

teče kroz tebe.

Jer Sunce i Mesec se gledaju licem u lice...

Koraci tiho pucketaju

kao vatra koja je želja

i bes i strah i tuga i ljubav.

Lagano te nosim kroz ulice, parkove, kejeve...

Gledamo pupoljke magnolije.

Penjemo se liftovima kroz zgrade, putujemo,

prelazimo granice država, kontinenata.

Prkosimo svemu što je sada i ovde.

Sklopim oči.

I nema vremena.

Nestaje, jer si i dalje u meni...

45 15 0 N, 19 51 0 E 

032007 

Haludovo

we are nothing

and yet i am speechless

to say that i’m trying to leave

everything behind

let’s play in the rain

let it pour over us

what we missed to see

to feel and live

let’s open our palms

for the joy we have never found

restless

in our young years

let’s run through the fields

until we reach the end

of this world

feel the sea breeze on our arid skin

scent jasmine in may

let’s dream that

tomorrow is sunny and shiny

because it may be that

we need to be the courageous ones

let’s forgive

all what we have

to step forward

innate and sublime

451518N 195041E

073016052014

listen to: this

Portus Ganda

Zamalo da čujem tvoj smeh

kako se kotrlja po mom stomaku.

Tonem, gutljaj po gutljaj,

u času belog vina.

Zamalo da razumem što

tako slatko govore.

Pomislim da uvek mogu stati,

no skrivena bura u duši ne dopušta.

Zamalo da se radujem

tragovima budućnosti.

Reka me mirno posmatra

sa obale.

51 3 N 3 44 E

203928032014

listen to: this