U telu mi se razliva inspiracija,
Dugo čuči već.
Po stanu noću hodam bosa,
Topli decembar.
Ona sedi i čeka neki novi dan,
Neki novi svet.
Nema je i lepa, zbunjena i usamljena,
Neće da izađe.
Umesto toga umor, nemir i kolač -
Instant sladak i razočaravajuć.
Svi koji su imali maštu, zaćutali su.
Lepe se na postojeće oglasne table.
A oni koji stoje, ne vijore.
Možda govori više ne vrede,
Možda pesme ne pomažu.
Da ne stisneš zube i ne ideš dalje.
To nije tvoj put, nije ni moj.
Gledam plavi kamion, i roze vozilo,
Drvenog konjića.
Nismo mi sami tu došli.
Nismo nikada sami.
(Ovo je ono što hoću da kažem.)
Kao preludijum za san, posle za dan,
Miris medenjaka i porodicu.
45 15 0 N, 19 51 0 E
233721122019
