opet si došao u moj san, da mi pokvariš
dan.
gledam
kako čistiš krljušt, na vratima ostavljaš tragove riblje krvi,
ne
želim da se odvojim od tebe. bolesno nedostaješ čak i kad si pored.
pravim
se kao da je sve normalno. u sebi znam da ćeš opet pokušati da odeš.
oduvek sam to znala, ali i dalje ne znam kako
da pređem preko toga.
rasipaju
se dani, ali u snu postoji samo sada. poslednjih deset minuta pred buđenje.
skloni
mi tu rupu u stomaku. osećam je kao neizlečivu večnost.
kao
zgrčeno dete probam da pravim korake na sve strane.
lutam
po svetu, mislim kako si baš ovde nekada davno prošao.
ostavio
neki nevidljivi trag, mrvice prošlosti, maštu, stisak ruke, osmeh prolaznici, zagrljaj
duše...
i
dalje mi se grlo stegne a oči tope. pokušavam da učim od tebe.
krajnosti
postoje na istom mestu u isto vreme.
nestanem
kad vidim reči koje si ispisivao... ne mogu da pogledam filmove.
ne
znam samo da li mi je ovako toliko lakše ili mi je toliko teško da neću da
vidim.
toliko
da ne mogu da podnesem. parališući strah i nepravda koja s vremena na vreme
isplivaju.
u
budućnosti poriv da ostavljam, da bežim dalje.
oslobađa i ranjava. leči rane, u isto vreme,
ponovo ih otvara.
i ne
znam kako nešto što ne postoji može da nedostaje.
razlažem
stvari u koje sam oduvek verovala. više se ne plašim.
samo
mi je mnogo žao. ništa nije više važno da bude važno.
45 15 0 N, 19 51 0 E
234604022013
listen to this
