Bljesnu i onda nestade.
U našim snovima, u našoj kafi, bademima.
Kao plavi plašt što leti preko mora.
Ide dalje i luta, traži neko skriveno
mesto da napravi rupu. Uzme šta treba i da ode…
Tako svetom na hiljade strana.
Pomera se i vuče amo-tamo
nevidljive niti sa kojima nesvesno živimo.
Utoljava žeđ kapljicama krvi od morskog ježa.
Utoljava glad stomačnim sokom i ukusom noćnih mora.
Ostavlja bezdanski jaz među srodnim dušama.
Nema mesta ispod plavog ili tmurnog neba
za koje ne zna. I nikada se ne može obići,
prevariti niti preteći.
Samo čekati hrabro da ode, smišljati uzaludna bekstva,
pisati pesme.
42.2053N18.9458E, 140217082017
