šoljice se vrte na promaji, pune sudoperu.
klackaju se pod kapljicama, lagano i veselo igrajući se na vetru.
šušti more pod prstima.
kod mene je toplo letnje popodne pred zalazak sunca.
pokušavam da se setim ko si.
pokušavam da izmaštam ko sam.
zajedno smo nekada išli po baštama.
zajedno smo gradili i penjali se na krovove.
Jedva čekam!
Sve će to biti super!
kad sve razbiješ na parčiće.
pa iluzije klize i tope se, brzo. pa ispočetka.
udišem duboko hladan vazduh.
zamišljam da sam u nekoj skanidinavskoj zemlji. oni sigurno isto tako dišu.
a ti, i u snu znam da češ otići.
nekako sve tako između, u nekom među-prostoru u meni.
između kostiju, mišića, hrskavice, krvi, tetiva.
zglobova. misli i genetskih kodova. 45 15 0 N, 19 51 0 E
182226012015
listen to this
No comments:
Post a Comment