Otišla je pre tačno dva meseca. Sve je prazno bez
nje. Kuća se nije promenila. Vreme i dalje teče, sunce izlazi i zalazi...Ali,
ništa nije isto. Ništa nije kako bi trebalo da bude.
Svaki dan je provodio vreme u njihovoj dnevnoj
sobi. Sedeo bi u svojoj staroj fotelji sa naslonjačima i njenim ručnim radom
ispod svojih nalakćenih ruku. Prelistavao je njihove požutele albume, sećao
Zvao ju je Hani. Imala je kosu boje meda, a usne
su joj bile male i pune, i bile su najslađe usne na svetu koje je on ikada
okusio. I, ma koliko to smešno i čudno izgledalo, oko nje su u proleće večito
zujale pčela, ili dve, kada bi sedeli u bašti, ili kada bi izašli da se
prošetaju.
Više nije mogao. Bez nje on nije bio on...Tolike
godine... Našao ju je jednog dana kako bespomično leži na svojoj polovini
njihovog bračnog kreveta, i spava. Užurbano je našao telefon i okrenuo broj. Za
nekoliko minuta, kuća je bila prepuna nekih nepoznatih ljudi, a nje više nije
bilo. Ljudi su otišli. Ona se nije vratila.
Sledećih par dana telefon je zvonio, stizali su
telegrami. Nije se javljao, nije otvaro poštu. Zvali su i sin i ćerka,
zabrinuti. Sedeo je u fotelji. Slušao je Baha, Granadosa, Šuberta, Vebera. I
nije čuo. Bez nje, sva muzika je bila ista. Nije bilo nota, niti pauza, bila je
samo jedna velika pauza – tišina. Rekao je gospođi koja sprema da više ne dolazi.
Sve je bilo na onom mestu na kome treba da bude. Mala porodična kuća je bila
ispunjena uspomenama. Ali je za njega sada bila ogromna. I potpuno prazna.
Velika i hladna. Prostor bez dna.
Uveče, kada bi legao da spava, njena polovina
kreveta je bila pusta. To mu je najteže padalo. Svako veče bi doneo tri velika
jastuka, stavio tu gde je ona spavala, pokrio jorganom i ušuškao ih. Onda bi i
on legao pored. Pre nego što bi zaspao, molio je da kada se probudi, ona bude
tu pored. Ali, svako jutro bi se budio pored tri velika, ušuškana jastuka.
I onda je jedno veče, kao i svako drugo, doneo tri
jastuka, pokrio ih brižno, ušuškao i legao pored da spava. I kada se probudio,
video je kako Hani spokojno leži pored
njega, osetio je njenu toplinu. Pomilkio je po glavi, i nastavio mirno da
spava...
45 58 0 N, 13 39 0 E
111017012008
No comments:
Post a Comment