Gotovo uvek se
pitam šta je to što nas pokreće?
Ponekada
letim.i onda mi je lepo.vinem se daleeeko...visoko iznad drveća, krovova kuća i
putevi postanu samo linije.da.onda sam živa.osetim kako me pokreće,
miluje.krećem se u njegovom ritmu.moćna sam.ali onda me nešto zaustavi.zarobi
me.i ponekada ostanem da čamim na jednom mestu duugo.dugo.a najgore je što
silno pokušava da me izbavi.njegova želja se bori sa snagom moje prepreke.on je
moj prijatelj.poštujem ga.i volim ga jer uvek ima strpljenja za mene.
Sa druge
strane, nekada samo padnem.vučem se po površini.gaze me.čepaju
me.šutaju.udaraju...a njega tada nema.nedostaje mi. i znam da to nije zato što
ne želi da mi pomogne, ili da se igra sa mnom.zauzet je i na drugim delovima
sveta.znam da ima mnogih koji su kao ja, samo razlicitih boja: roze, plave,
zelene, žute, providne.i njima je potreban isto toliko.
Najgore
je kada upadnem u vodu.onda sam nemoćna potpuno.i protiv svoje volje uništavam
one koji nisu ništa zgrešili...tada, i on je nemoćan.ne može nikako da mi
pomogne.zarobljena sam.zalepljena.i žao mi je svih kojima nanesem zlo.ali, to
nije mojom krivicom...
Znam da
je uvek najlakše optuziti druge za sve probleme koje smo ustvari sami stvorili,
ali ovo nije takav slučaj. zaista nisam kriva što me bacaju nemarno,
nepostujući zakone prirode, što me razvlače, kidaju.ali moja fizička bol je
neuporedivo manja od moje boli koju prouzrokuje sažaljenje i tuga prema onima
koji tako nemilosrdno postupaju sa mnom. mnogi od njih nisu ni svesni da
ustvari takvim postupcima prema meni uništavaju sebe.jer, takvi kao ja mogu da
služe dugo ako se pravilno koriste.mi imamo mogućnost reinkarnacije.i ne samo
to. u zavisnosti od okruženja, mozemo da budemo mali, da se slupčamo i
zgrčimo.a možemo da budemo i veliki i pravi. međutim, čini mi se da se tome u
današnje vreme posvećuje jako malo pažnje. u većini slučajeva nas samo
iskoriste i odbace ne razmišljajući da ćemo im možda zatrebati kasnije.računaju,
ima nas puno, zasto bi nas čuvali kada nas ima na milione, na milijarde, i jos
na puuuno više...naći će sutra neku drugu.
Nisam
posesivna, niti se vezujem za nekoga ko me koristi.sve je to u redu.nema
emocija.uživam da sam korisna.jedino što ne volim je da me tako olako bace,
kada znam da još mogu nekome da koristim. i ne volim kada ne razmišljaju...ponekada
se upetljam nekome oko nogu pokušavajući da ga nateram da obrati pažnju na mene
i na to koliko posledice mogu nekada da budu ozbiljne.ali ne mogu da se borim
protiv toga svega sama. sve to je u njihovim rukama.jednostavno njihova
odgovornost. oni nas prave, i pretpostavljam da oni i imaju pravo na sve...samo
mi je, kažem, žao što ne vide da uništavaju sebe same pošto ne znaju da se
ophode prema nama sa razumevanjem...
Jedino
što me teši je da mogu da letim samo kada me iskoriste i ostave. jer kada
letim, uživam.slobodna sam.mogu da se igram.mogu da vidim svet, da putujem i
pređem kilometre u jednom danu...
45 15 0 N, 19 51 0 E
005503022009
No comments:
Post a Comment