Moreafter

Sedim na gomili prljavog veša.

Puna modrica, potamnelog tena. 

Vratili smo se. 

Put je bio dug.

Razmišljam i osećam tugu, bes i krvoproliće.

A sada samo kuće sa rupama i gde po koja osoba. 

Toplo je. Pretoplo. Radi klima. 

One spavaju. 

Vozim. Bole me vratni mišići već.

Izmasiraće me. 

Pala je sa kreveta.

Od šoka ne znam da biram reći i ćutim.

On se čudi što nešto ne kažem.

Kažem kasnije. Blago, ali strogo. 

Beba!

Da li sam je bacila sa kreveta?

Muka mi je na tu pomisao. 

Plačem, ona uzdiše i spava. 

Dobro je, nije joj ništa. 

Svi spavaju. 

Plačem.

Kako se to moglo desiti. 

Pokušavam da dišem visinu i pogled. 

U stomaku mi je grudva od osećanja i dalje. 

Sve boli.

Kao tempirana bomba sam.

Ona se budi rano svako jutro.

Trči kod Bake. 

Beba!

Idemo na koncert uveče.

Skače i vrti se. Uživa. 

Obožavam da je gledam tako veselu.

Krenula sam da se promenim, a nisam.

Malo sam uronila u dušu morem.

Pročitala 50 stanica knjige dok su spavale. 

Brćkala se tako mala, uživala kad more nije hladno. 

Ispod tuša pokušaj maženja.

Ispod tuša felacio.

Tako mi je lakše. 

U glavi mi je bes i nerazumevanje.

A želela bih da je drugačije. 

Trudim se da menjam i prihvatam.

Ne znam oću li.

More nije izgleda toliko dugo da uspem.

Da se sve sredi. 

Beba!

Još jedan promašen isti put. 

Šta je levo a šta desno?

Punjač će mi doneti novosadski posetitelji Grožnjana. 

More je odnelo jedan praznjikav novčanik sa bankovnom karticom i ličnom kratom,

Interdentalne četkice,

Malo boli u duši. 

Volela bih da je i ovde more, a ne vazduh zagušljiv. 

45 15 0 N, 19 51 0 E

231631072021